Почиње реконструкција дела крова на Дому културе у Руском Крстуру

После више од годину дана, колико је део Дома културе Руски Крстур затворен због небезбедности, почињу радови на санирању таванице и дела крова. Овај Дом културе по површини и броју просторија највећи је у нашој општини, грађен је 60-их година прошлог века и више пута је дограђиван и преграђиван, због чега је потребна комплетна реконструкција, а она ће се радити фазно, како би бар део Дома културе, који има велики број аматера у више различитих секција, био у функцији док се радови обављају.

По речима председника Општине Кула, Дамјана Миљанића, пре неколико година овде су замењене столарија и котларница, а план је да се сада уради детаљан пројекат пре свега крова и кровног покривача и да се уђе у реконструкцију:

,,Овај Дом културе је један од највећих и најкомплекснијих у нашој општини. Од посебног је значаја за Руски Крстур, нашу општину и за Националну заједницу Русина. Пре неколико година овде су обављани радови, замењена је столарија, потом је котларница са угља промењена на гас, а сада се приступа радовима на санирању таванице, односно дела крова. Са директором и његовим сарадницима договорено је да се уради детаљан пројекат пре свега крова и кровног покривача и да се следеће године уђе у реконструкцију крова. Овај Дом културе је по површини, садржајима и броју просторија које се користе највећи, заузет је и пре и после подне и има велики број аматера, тако да је ово захтеван објекат за реконструкцију, са једне стране због величине и вредности радова, а са друге и због саме функционалности, јер желимо да бар део Дома културе буде у функцији док се радови обављају. У наредним годинама он ће бити реконструисан фазно, док не дођемо до жељеног стања, а то је потпуна реконструкција“.

Донедавни председник Националног савета русинске националне мањине, Јоаким Рац, истакао је да су средства обезбеђена из покрајинских фондова. У тражење истих укључио се и Национални савет Русина у коме он више није, али се нада да ће они подржати ову велику реконструкцију и да ће она бити успешна:

,,Средства су обезбеђена из покрајинских фондова – Влада АП Војводине је определила средства за реконструкцију. Општина је конкурисала за средства на почетку године, међутим нисмо прошли на том конкурсу, па се у тражење средстава укључио и Национални савет Русина, као и наш Дом културе, тако да смо заједнички, са председником Општине Кула, опет конкурисали, били примљени код надлежних у покрајини и успели смо да добијемо средства за ту намену. Имали смо проблема са функционисањем, будући да смо због несигурности морали да затворимо овај део. Овај Дом културе прављен је 60-их година, фазно је дограђиван, преграђиван, тако да би ту требало да се одради једна генерална, велика реконструкција. Ја више нисам у Националном савету, али надам се да ће они подржати ту велику реконструкцију Дома културе и да ће она бити успешна“.

Директор Дома културе Руски Крстур, Владимир Нађ Аћим, захвалио се људима у селу, школи, цркви и Културном центру Кула на уступљеном простору, како би својим суграђанима могли да покажу оно на чему су вредно радили:

,,Све ово потрајало је скоро 14 месеци. Када је уочен проблем посаветовали смо се са стручњацима, посао прикупљања пројектне документације подељен је на етапе, па смо са тим документима конкурисали у Покрајинском секретаријату за културу, где нисмо успели, али смо били упорни и  захваљујући сарадницима у том труду нисмо остали сами. Наишли смо на разумевање од стране Општине, као оснивача и власника објекта. Имали смо велику подршку од људи у селу, од наших институција, школе, цркве, јер све оно што смо припремили, а постигли смо велике резултате, нисмо могли да поделимо са нашим суграђанима, па смо програме одржавали у спортско – школској хали, школи и на разним другим местима. У сусрет су нам изашле и колеге из Културног центра Кула, па смо добар део Драмског меморијала ,,Петро Ризнич Ђађа“ одиграли тамо, а публика је прешла тих 11 километара и дошла да нас гледа. Надам се да ћемо и даље имати њихову подршку и овом приликом се захваљујем свима који су били стрпљиви. Сада је најбитније да направимо топле, чисте и безбедне просторије за рад и стваралаштво“.